Osnovni smisao postojanja medija jeste da građani budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja. Nažalost svedoci smo da veliki broj medijskih kuća kroz sadržaje koje objavljuju pripisuju pojedinim osobama svojstva uvredljivog i neistinitog karaktera, čime krše prava građana objavljivanjem informacija na način suprotan profesionalnim i etičkim standardima.

Mediji svakodnevno objavljuju informacije kojima se povređuje čast, ugled ili pijetet, odnosno kojima se lice o kome se izveštava prikazuje u lažnom svetlu. Povreda ličnog dostojanstva vrši se najčešće u sferi privatnog, porodično i profesionalnog života.

Iako nas mediji stalno izveštavaju ko stoji iza krivičnih dela, niko se u medijima ne sme označiti kao učinilac kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažne sudske odluke, jer bi se time izvršila povreda pretpostavke nevinosti lica protiv koga se krivični postupak vodi. Naravno, ovo ne znači da mediji ne smeju da izveštavaju javnost o krivičnim postupcima, već znači da su dužni da o licu protiv koga se postupak vodi izveštavaju profesionalno i bez senzacionalizma koristeći adekvatnu pravnu terminologiju.

Važno je upoznati građane sa činjenicom da lični zapis (beleška, dnevnik, pismo i sl.), zapis glasa (magnetofonski, gramofonski isl.), kao i zapis lika (crtani, fotografski, video i sl.) ne sme se objaviti bez saglasnosti lica čijeg se privatnog života informacija tiče. Neophodno je ukazati na činjenicu da objavljivanje informacija i ličnog zapisa medijski eksponirane osobe ne bi predstavljalo povredu prava pod uslovom da je ona svojim ranijim ponašanjem izričito dala povod za pojačano interesovanje javnosti.