Sporazum o priznanju krivičnog dela

Sporazum o priznanju krivičnog dela je pismeni dogovor postignut između javnog tužioca i okrivljenog, kojim okrivljeni u potpunosti priznaje krivično delo koje mu se stavlja na teret, a javni tužilac za uzvrat okrivljenom čini određeni ustupak. Ovaj relativno novi pravni institut je prihvaćen u našem zakonodavstvu kao posledica potrebe da se pojednostavi krivični postupak i da okrivljeni koji prizna krivično delo ne bude dugo u neizvesnosti u pogledu kazne.

Sporazum o priznanju krivičnog dela je moguće zaključiti samo za krivična dela koja preuzima javni tužilac da goni po službenoj dužnosti, nezavisno od volje ili mišljena oštećenog lica.

Šta sporazum o priznanju krivičnog dela mora da sadrži ?

Svaki sporazum o priznanju krivičnog dela ima svoje obavezne i fakultativne elemente.

Obavezni elementi su:

• opis krivičnog dela koje je predmet optužbe;
• priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo;
• sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije;
• sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu ukoliko je podnet;
• izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum;
• potpis stranaka i branioca.

Pored navedenog, sporazum može u sebi da sadrži i sledeće fakultativne elemente:

• izjavu javnog tužioca o odustajanju od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivičnog dela;
• izjavu okrivljenog o prihvatanju jedne ili više obaveza ukoliko u konkretnoj situaciji postoje zakonski uslovi za primenu i instituta odlaganje krivičnog gonjenja;
• sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela koja će biti oduzeta od okrivljenog.

Kako se postiže sporazum o priznanju krivičnog dela ?

Inicijativa za zaključenje sporazuma može poteći od javnog tužioca, branioca ili okrivljenog, a najčešće to čini branilac u pisanoj formi ili prilikom saslušanja okrivljenog, što se konstatuje na zapisniku i smatra se predlogom. U praksi se sporazum svodi na izvesno popuštanje okrivljenom u vrsti i rasponu krivične sankcije, pa samim tim je uobičajeno da predlog za zaključenje sporazuma sadrži okvire u kojima će se stranke kretati tokom vođenja pregovora. O samom toku pregovora za zaključenje sporazuma se sačinjava i službena beleška od strane javnog tužioca.

Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Javni tužilac je u obavezi da potpisani sporazum podnese do potvrđivanja optužnice sudiji za prethodni postupak (uz sporazum se dostavlja i optužnica koja je sastavni deo sporazuma), a nakon potvrđivanja optužnice sporazum se dostavlja predsedniku veća. Nakon prijema spisa sud zakazuje posebno ročište na kome će bez prisustva javnosti odlučiti da li prihvata sporazum ili će isti odbiti ako utvrdi da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi.

Ukoliko sporazum ne sadrži sve obavezne propisane elemente ili ako kojim slučajem okrivljeni koji je uredno pozvan ne pristupi na ročište, a svoj izostanak ne opravda, sud će doneti odluku kojom odbacuje sporazum. Na ročište se oštećeni ne poziva, jer njegovo slaganje ili protivljenje nije od uticaja kod ovog pravnog instituta.

Važno je napomenuti da je prisustvo branioca neophodno prilikom zaključenja sporazuma od samog početka, počev od pregovora, preko potpisivanja i na kraju samog potvrđivanja pred sudom. Prisustvo branioca se smatra određenim vidom garancije da tokom pregovaranja nije vršen pritisak na okrivljenog.

Da li okrivljeni ima pravo da odustane nakon potpisivanja ?

Potpisivanje sporazuma je opozivo, pa tako ukoliko okrivljeni na ročištu zakazanom povodom potvrđivanja sporazuma izjavi da opoziva priznanje, sud će doneti rešenje kojim se sporazum odbija. Kada okrivljeni ipak ostane pri sporazumu, a sud utvrdi da je okrivljeni dobrovoljno priznao krivično delo, da je svestan posledica zaključenja sporazuma, da je krivična sankcija u skladu sa zakonom i da postoje drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem, uslediće presuda kojim se okrivljeni oglašava krivim.

Pravo na žalbu protiv odluke o sporazumu

Zakonik o krivičnom postupku nije ostavio mogućnost žalbe na rešenje kojim je sud odlučio da sporazum o priznanju krivičnog dela odbaci ili odbije, ali je ostavio strankama izuzetno mogućnost izjavljivanja žalbe kada se sporazum prihvati ukoliko:

• delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema mogućnosti za primenu mere bezbednosti;
• je zastarelo krivično gonjenje, kada je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili kada postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonenjenje;
• nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okvrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe.

Prednosti i mane sporazuma o priznanju krivičnog dela

Pravosuđe se brzo prilagodilo primeni sporazuma o priznanju krivice i primenjuje ga u velikom broju slučajeva. Višegodišnja primena ovog instituta dala je određene pozitivne rezultate koji su pospešili da sudovi budu rasterećeni, da se uštedi vreme, a ujedno smanje i troškovi krivičnog postupka. Međutim, postoje brojne kritike ovog instituta, počev od toga da se može zaključiti bez ograničenja za bilo koje krivično delo, zatim da marginalizuje položaj oštećenog lica, kao i da ograničava prava okrivljenog u pogledu pravičnog suđenja i utvrđivanja svih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. Iako se putem sporazuma ranije dolazi do pravnosnažne osuđujuće presude, važno je uvek imati u vidu da efikasnost postupka ne sme nadomestiti nedostatak pravde.